понедељак, 17. децембар 2018.

REZULTATI KONKURSA ,,ŠKOLSKI ZELENI PRESS 2018,,





Dragi drugari,
Uspešno smo završili još jednu zelenu novinarsku godinu sa brojnim dobrim i odličnim novinarskim radovima. Radovi su stizali tokom cele godine, mi smo ih brižljivo skupljali, neke objavljivali na našem sajtu www.cuvariravnice.org.rs a neke i u rubrici ŠKOLSKI ZELENI PRESS u okviru dečije ekološke emisije PITAM SE, PITAM SE koja se emituje na prvom programu RTV VOJVODINE...

Sa zadoivoljstvom vam saopštavam da su ove godine učešće uzele 102 škole sa preko 450 učeničkih radova, što je više učesnika nego prošle godine. Svake godine nas je sve više i više. BRAVO!

SVI NAGRAĐENI ĆE DOBITI REZULTATE NA KONTAKT MEJLOVE KOJE SU DOSTAVILI A DIPLOME I ČASOPISE ĆE DOBITI NA ŠKOLSKU ADRESU DO 21. DECEMBRA  2018.




Uvek je najteže izdvojiti najboolje među odličnima! Ali šta se mora, mora se... Svrha ovih naših aktivnosti je ipak da izdvojimo one koji su se najviše istakli...
Mi smo tekstove iščitavali, uređivali, prilagođavali novinarskim pravilima...
Kod svih radova smo procenjivali ideju, trud, obim angažovanja, veštinu uočavanja problema, predlog rešavanja, način prezentovanja, kreativnost, inovativnost, kompletan utisak…

Na žalost, i ove godine, jedan broj odličnih radova nisu pratile fotografije adekvatnog kvaliteta za objavljivanje u štampi a što je precizno objašnjeno u uputstvu za pripremu radova. Stizali su nam i literarni radovi poput sastava i pesmica što nije bila tema ovog konkursa. Te radove ćemo objavljivati na našem sajtu u rubrici EKOLOGIJA DUHA.

OSNOVNA ZAMERKA JE TO ŠTO SE DOBRO NE PROČITA UPUTSTVO ZA PRIPREMU RADOVA...

Kada su u pitanju GRUPNI RADOVI, neki radovi se nisu uklapali u kategorije jer su timovi bili sastavljeni iz svih nižih ili viših razreda...
U uputstvu piše da mogu da budu tri člana grupe, tri novinara -  međutim velik broj grupnih radova su radila više od tri člana! U pitanju je pisanje novinskog teksta i
morate priznati da je teško i da troje pišu jedan članak a kamoli njih više...
No, ovoga puta smo progledali kroz prste svima...

Uglavnom, konkurs je uspeo u potpunosti. Tekstove pored objavljivanja u našem časopisu će biti objavljeni i na našem sajtu www.cuvariravnice.org.rs dok će neki biti snimljeni i za rubriku „ŠKOLSKI ZELENI PRESS“ u okviru dečije ekološke emisije „PITAM SE, PITAM SE“ na RTV VOJVODINA.

Zbog ograničenosti prostora u časopisu, a u želji da objavimo što više radova, u novinama će tekstovi biti ilustrovani sa po kojom fotografijom dok će ostale pristigle fotografije biti objavljene uz tekst na našem sajtu tokom decembra i januara.

Prvo bi smo hteli da pohvalimo osnovnu školu „Bratstvo jedinstvo“  iz Belog Blata čiji su školski zeleni novinari, predvođeni direktorom Milanom Nedeljkovim, bili veoma aktivni tokom cele godine i slali nam pregršt divnih tekstova i fotografija.
Zahvaljujemo se na učešću i predškolskim zelenim novinarima iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ iz Kikinde i njihovim vaspitačicama.
Takođe se zahvaljujemo i mentorima naših školskih zelenih novinara bez kojih sve ovo ne bi bilo tako uspešno.



RADOVI KOJI SU SE IZDVOJILI

PREDŠKOLCI

PREDŠKOLSKA USTANOVA "DRAGOLJUB UDICKI", KIKINDA
ČOVEČE, PROŠETAJ SE!
Predškolski zeleni novinari
Starije vaspitne grupe, vaspitačice Ivana Manić i Marijana Erdeg.
Fotografije: Aleksandra Vukosavljev, vođa Eko tima.

1 – 2 RAZRED GRUPNO

OŠ "DOSITEJ OBRADOVIĆ" OPOVO - ODELJENJE "ZORAN PETROVIĆ" SAKULE
JESENJE SREĐIVANJE ŠKOLSKOG DVORIŠTA
Školski zeleni novinari 1. i 2. razred
Mentori: Miroslava Ilić i Ivana Jovanac

OŠ " DUŠAN VUKASOVIĆ DIOGEN", KUPINOVO, ODELJENJE U AŠANJI
JESEN NAM DARUJE…
Školski zeleni novinari 1-2 razred
Mentor:  Danijela Plavšić

OŠ "DUŠAN VUKASOVIĆ DIOGEN", KUPINOVO - ODELJENJE U AŠANJI
BUNDEVA - KRALJICA JESENI
Školski zeleni novinari 2-2 razred
Mentor: Marijana Mihajlović

OŠ „ IVO LOLA RIBAR“, SKOBALJ.
GRAD PORED DUNAVA SE NE VIDI OD SMEĆA
Školski zeleni novinari 2. razred
Sara Branković, Jelena Nikolić, Tijana Nikolić, Vanja Radojković, Helena Andrejević
Mentor: Slađana Dobrota

OŠ “PETAR KOČIĆ“, INĐIJA
OGLEDALCE, OGLEDALCE
Nina Janković 2-1 razred
Mentor: Marija Alfirović

OŠ „RADOJE DOMANOVIĆ“, NIŠ
ČUVAJMO NAŠU VILU
Školski zeleni novinari 2. razred
Jovanović Božidar, Vulikić Vasilije, Filipović Irina          
Mentor: Danijela Tričković  

OŠ „RADOJE DOMANOVIĆ“, NIŠ
VESELE KANTE
Školski zeleni novinari 2-3 razred
Kocić Anđela, Rajić Maša i Nikolić Milica
Mentor:  Danijela Tričković   

3-4 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ „DOSITEJ OBRADOVIĆ“ OMOLJICA
SEOSKA EKOLOŠKA BAJKA O SREĆNOJ DECI I BELIM LABUDOVIMA
Mina Mićić, 4. razred
Mentor: Slavka Nikolić

3-4 RAZRED GRUPNO

OŠ „SVETI GEORGIJE“, UZDIN
ŽUTOPLOVAC
Školski zeleni novinari 3-2 razred 
Matija, Vanesa, Kristijan, Denis, Katarina, Teodora, Anđela i Ana
Mentor: Tatjana Romanov

OŠ ,,NIKOLA TESLA" , KLJAJIĆEVO
VELIKI BAČKI KANAL - VOJVOĐANSKI AMAZON
Školski zeleni novinari 3-2 razreda
Filip Ćurčić, Sanja Kljajić, Katarina Pajić, Miloš Cimeša i Anđela Vorkapić
Mentor: Ružica Vukelić

OŠ „DOSITEJ OBRADOVIĆ“ OPOVO - ODELJENJE „OLGA PETROV“ BARANDA,
UPOZNAJTE „KANTU SMEĆANU“!
Školski zeleni novinari 3 – 4 razred
Mentor: Nada Kljajić

OŠ "DOSITEJ OBRADOVIĆ", OPOVO
MILANOV GAJ
Školski zeleni novinari 4 – 1 razred
Mentor: Jasmina Kostić Josić

OŠ "DUBRAVA",  KNJAŽEVAC
ZELENI  DUBRAVCI
Školski zeleni novinari 4. razred
Ena Gocić, Sara Vučić i Luka  Nikolić
Mentor: Danijela Jelenković

OŠ „HUNJADI JANOŠ“, ČANTAVIR - ODELJENJE BAČKO DUŠANOVO
NAŠI PAPAGAJI
Luca Četvei i Viviana Savai 4. razred
Mentori: Anđelić Vesna i Andrić Olivera
                                                            
OŠ „JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ“, ZMAJEVO
DANI JEGRIČKE 2018.
Školski zeleni novinari 4-1 razred
Marija Feldeždi, Teodora Janjić, Sara Krtinić, Maša Keranović, Mia Zbućnović i
Miloš Janjić
Mentor:  Slađana Tolanov 

OŠ “DR JOVAN CVIJIĆ“,  ZRENJANIN
ZA ZDRAVIJE I SREĆNIJE DETINSTVO
Školski zeleni novinari 4-1 razred
Mentor: Ljiljana Krstić Jovanov

5 – 6 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ “STEFAN NEMANJA“, NIŠ
SA ZEMLJOM DO KRAJA
Anđela Jović 5. razred
Mentor: Tanja Cekić

OŠ “DRINKA PAVLOVIĆ“,  BEOGRAD
MOJE DRVO U CENTRU GRADA
Duša Jovanić 5. razred
Mentor: Marina Drndarski

OŠ “DUŠAN RADOVIĆ“, NIŠ
PLANETA JE NAŠ DOM, NEMAŠ PRAVA DA JE ZAGAĐUJEŠ!
Nikola Stojković 5. razred
Mentor: Ivana Stojković

OŠ „MILOŠ CRNJANSKI“ HRTKOVCI
MALI EKOLOZI
Vrtača Maja 6. razred                                    
Mentor: Dejan Savić

OŠ „LJUPČE NIKOLIĆ“, ALEKSINAC
ISPRESUJ, PA BACI!
Dimitra Đorđević 6  razred
Mentor: Sandra Đorđević

OŠ „ LJUPČE NIKOLIĆ“,  ALEKSINAC, 
RUŽNE SLIKE MOGA GRADA
Katarina Barjaktarović 6–4 razred
Mentor: Sandra Đorđević

OŠ “CAR KONSTANTIN”, NIŠ
EKO REPORTAŽA IZ NIŠKE BANJE
Sofija Matović 6. razred
Mentor: Zorica Ivanović

OŠ „ĐURA DANIČIĆ“,  NOVI SAD
IZLET U PREDEO IZUZETNIH ODLIKA „KARAŠ-NERA“
Marko Bjegović 6. razred
Mentor: Milica Radaković

5 – 6 RAZRED GRUPNO

OŠ "STEVAN SINĐELIĆ”, BEOGRAD - ZVEZDARA
RECIKLAŽA
Školski zeleni novinari 5-2 razred
Dunja Mladenović, Anastasija Perović
Mentor Snežana Petrunović

OŠ “MLADOST”,  VRNJAČKA BANJA
I DECU TREBA ČUTI
Školski zeleni novinari 5. razred
Luka Lukić, Teodora Topalović, Kalina Tomić, Filip Strugarević, Nikolina Petrović, Marija Radmanovac i Elena Stojanović
Mentor: Slobodan Cvetković

OŠ “JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ“, NOVI KNEŽEVAC,
ZAŠTO TREBA ČUVATI PRIRODU?
Školski zeleni novinari 5. razred
Jovana Uverić, Konstantin Maksimov i Mihajlo Kosić
Mentor: Marija Marinković

OŠ "JOVAN RISTIĆ", BORČA
ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLJA!
Školski zeleni novinari 5. razred
Anastasija Stevanović, Adrijana Stepanović, Nikolina Čulić i Marija Kordić
Mentor: Gorana Gligorević

OŠ „JOVAN RISTIĆ“, BORČA
OD RUŽNOG PAČETA DO BELOG LABUDA
Ksenija Stanković i Marko Bera 5. razred
Mentor: Gorana Gligorević

OŠ “DUŠAN JERKOVIĆ”, INĐIJA
EKOLOŠKA AKCIJA SAĐENJA
Školski zeleni novinar 6-2 razred
Jelena Milošević, Maša Tešić i Sergej Ugrinović
Mentor: Aleksandra Milić i Milana Pavlović

OŠ „ĐURA DANIČIĆ“, BEOGRAD
NAŠE MALO NJIMA ZNAČI MNOGO – POŽELIMO IM DOBRODOŠLICU
Školski zeleni novinari 6-2 razred
Sara Slović, Ilija Jovašević i Ivan Jovašević
Mentor: Violeta Apostolovski Dupor

OŠ „MAJUR“, ŠABAC – IZDVOJENO ODELJENJE ŠTITAR
MOŽE LI OTPAD BITI ZABAVAN?
Školski zeleni novinari 6. razred
Mentor: Dragana Šuković

7-8 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ “22. AVGUST”, BUKOVAC
PLANETI JE POTREBNA POMOĆ!
Slađana Traljić 8. razred
Mentor: Danica Pušković

7-8 RAZRED GRUPNO

OŠ „ŽARKO ZRENJANIN“, ZRENJANIN
I OVE GODINE REKORD
Školski zeleni novinari 7-3 razred
Elena Konjikušić, Aleksandra Jovanov, Tesa Fodor, Jasmina Tomašev i Milica Kuzmić
Mentor: Olivera Urošev Palalić

OŠ „JOVAN POPOVIĆ”,  SUSEK
ZAPRLJANI DRAGULJ NA OBRONCIMA FRUŠKE GORE
Školski zeleni novinari 7-1 razred
Nikolina Jovanović, Lazar Kovačević i Jovana Palanački
Mentor:  Miroslav Dajč

OŠ ''DRAGOLJUB ILIĆ'', DRAČIĆ
ČISTA I CVETNA OKOLINA
Teodora Savić i Iva Gospavić 8. razred
Mentor: Lucija Tasić

OŠ „JAN KOLAR“, SELENČA
OKTOBAR – MESEC PRAVILNE ISHRANE   
Školski zeleni novinari 7. razred
Mentor: Tereza Žjak

OŠ „JAN KOLAR“, SELENČA
RECIKLIRAMO ZA BOLJI ŽIVOT
Nađa Bocka i Irenka Gazafi 7. razred
Mentor: Marina Melih

OS "SVETI SAVA", SREMSKA MITROVICA
NEOBIČNA STVORENJA
Školski zeleni novinari 8-1
Teodora Milić, Ena Bućan i  Ljubica Mikuš
Mentor: Danica Vejnović

FOTOGRAFIJE

3 – 4 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ „MARKO OREŠKOVIĆ“,  NOVI BEOGRAD 
ZALEĐENI DUNAV
Anastazija Stojadinović, 3. razred 
Mentor: Slađana Lilić

5 – 6 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ "PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ", ZRENJANIN
OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE
Ljubica Mišić, 6-6 razred
Mentor: Stanislava Milkovski

OŠ “PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ“, ZRENJANIN
TITELSKI MRAZEVI
Danijel Spasić, 7. razred
Mentor: Hajnalka Spasić

OŠ “DRINKA PAVLOVIĆ“,  BEOGRAD
PRIRODA, ČOVEK, GRAD
Lea Zivlak, 5. razred
Mentor: Marina Drndarski

7 – 8 RAZRED GRUPNO

OŠ "VLADA AKSENTIJEVIĆ" , BEOGRAD,
EKOLOGIJA = LJUBAV
Jana Lončarević,  Lena Lončarević i Teodora Mladenović 7. razred
Mentor: Jelena Ognjanović


VAN KATEGORIJA

OŠ "DUŠAN VUKASOVIĆ DIOGEN", KUPINOVO, ODELJENJE U AŠANJI
KAKO POSTATI ŠUMSKI ISTRAŽIVAČ
Školski zeleni novinari  prvog do četvrtog razreda
Mentor: Marijana Mihajlović

Pozivamo vas da nastavite da šalje svoje radove jer ŠKOLSKI ZELENI PRESS nastavlja svoje aktivnosti i trajaće tokom 2019. godine...
Podsećamo vas da radove šaljete prema UPUTSTVU  ZA SLANJE RADOVA koje se nalazi na našem sajtu.

Još jednom vam se kao redakcijama
ŠKOLSKOG ZELENOG PRESS-a zahvaljujemo na volji, trudu i odličnom radovima.

Čekamo vaše nove radove, sugestije, predloge, pitanja...

S poštovanjem,
Saša Jovanović


PRATITE NAS NA NAŠEM SAJTU

PIŠITE NAM NA NAŠE MEJL ADRESE



Kupovinom časopisa na kiosku i pretplatom na časopis pomažete izlaženje „ČUVARA RAVNICE“ i projekat „ŠKOLSKI ZELENI PRESS“

PROJEKAT “ŠKOLSKI ZELENI PRESS 2018“ JE POMOGLO REPUBLIČKO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA I GRADSKA UPRAVA ZA KULTURU NOVOG SADA


НА КИОСЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈА ЧАСОПИСА


субота, 07. април 2018.

ZAŠTO MUVE TOLIKO VOLE DA NAM DOSAĐUJU?





Francuski sajt Atlantico pitao je stručnjaka zašto se muve sistematski lepe za ljude.
"To nije baš tako sistematski. Pojedine muve će samo obletati oko nas. One pokušavaju da dođu do mineralnih soli, posebno natrijuma, prisutnih na našoj koži i u našem znoju, pa i u našim suzama. Pojedine muve privlače urin i izmet, koji, takođe, sadrže mineralne soli", objasnio je Emanuel Delfos sa Prirodnjačkog muzeja u Parizu.

DEČIJI EKOLOŠKI ČASOPIS „ČUVARI RAVNICE“ NA KIOSCIMA U VOJVODINI ILI PUTEM PRETPLATE





Drugi motiv im je polaganje jaja: muve sleću na ljude da bi položile jaja u njihovom ranama.

Na pitanje da li pojedini sastojci u ljudskoj krvi privlače muve, francuski naučnik odgovara da krv nije odlučujući element.
"Pojedinim muvama se može dopasti neka krv, ali ne postoji 'idelana krv' za muve s obzirom da je svaki čovek poseban, pa tako i njegova krv. Više je ovde reč o mirisima i toploti. Mirisi su ključni faktor. Znamo, na primer, da posebno trudne žene privlače muve. To je posledica hormona koji imaju 'atraktivan' miris. To je slučaj i sa osobama koje koriste parfeme: pojedini mirisi privlače ove insekte koji se posebno razmnožavaju u toplim i vlažnim sredinama", napomenuo je Delfos.

Upitan da li nedostatak higijene predstavlja faktor privlačnosti, on je odgovorio da to može da bude slučaj jer prljavština proizvodi prodorne mirise.
Kada se više znojimo, ako nam je odeća zaprljana, a mirisi su pojačani telesnom toplotom, muve postaju još agresivnije.
Poznato je, takođe, da muve posebno privlači i gnjilo voće. To je naročito slučaj sa bananama. Privlače ih i stajsko đubrivo, izmet i leševi u stanju raspadanja, ali suprotno uvreženom mišljenju, ako vam muve dođu u goste to ne znači da vam je kuća prljava, već jednostavno zato što su vam prozor ili vrata ostali otvoreni.
Ne ponašaju se ovako samo muve, već i neki drugi insekti, istakao je Delfos. Komarce privlače toplota, boje i mirisi, a leptire boje, različite u zavosnosti od vrste, ali svakako plava.

уторак, 27. фебруар 2018.

ŠTA RADE MAČKE KAD SU SAME KOD KUĆE?



Šta rade mačke kad ostanu same kod kuće? Odgovor na to pitanje dali su snimci "mačjih foto aparata" koje je pokazalo da uvreženo verovanje da uglavnom spavaju, nije tačno

Pedeset kućnih mačaka dobilo je ogrlice sa foto aparatima koji su životinje slikali svakih 15 minuta, i na osnovu toga utvrđeno je da mačke oko 22 odsto vremena provode gledajući kroz prozor a 12 odsto vremena se druže sa drugim kućnim ljubimcima. Samo osam odsto vremena one provode penjući se po stolicama, a tek šest odsto spavajući.
Ispostavilo se isto tako da one šest odsto vremena provode skrivajući se ispod stolova, pet odsto igrajući se svojim igračkama, a četiri odsto vremena jedući ili gledajući u hranu.
"Ono što me je iznenadilo je bilo to koliko su aktivne. Bila sam uverena da moje tri mačke spavaju kad mene nema", izjavila je Džil Viljareal, stručnjak za ponašanje životinja koja je istraživanje sprovela za proizvođača mačje hrane Purina Friskies.

Na 777 fotografija koje je ona analizirala, vide se i mačke kako gledaju u televizor, kompjuter, DVD i druge kućne uređaje.

PAZITE! LETEĆA ZMIJA!




U Aziji postoji čak 5 vrsta "letećih" zmija, koje narastu od 60 centimetara do 1,2 metra, a većinu vremena provode u krošnjama azijskih šuma. Njihov otrov nije poguban za ljude, već samo za male životinje kojima se hrane: žabe, ptice, glodare, guštere i šišmiše.



Leteće zmije nemaju krila, udove, niti opne za "jedrenje" poput nekih vrsta veverica, a ipak u letu mogu preći udaljenosti i do 100 metara. Što su zmije manje, to su veštije u letu.



Kada se pripremaju za skok, dogmižu do kraja grane i obese se poput kuke. Potom odskoče s grane, spljošte telo, uvuku trbuh i rašire rebra. Taj oblik tela zmijama pomaže u preletu i usporava padanje.
U vazduhu zmije zapravo nastavljaju "talasasto gmizati", na sličan način na koji to čine na zemlji. Prilikom preleta, one mogu skretati i menati smer.
Naučnici smatraju da leteće zmije svoju veštinu koriste kako bi pobegle gralbljivcima ili uhvatile plen.


субота, 27. јануар 2018.

SVE ŠTO STE ZNALI ILI NISTE O PČELAMA




Medonosna pčela (Apis mellifera) je vrsta insekta koja verovatno potiče iz tropske Afrike odakle se širila prema Evropi i Aziji. Naziva se i zapadna pčela.
Prvi fosilni tragovi medonosne pčele stari su 40 miliona godina.
Pre oko 30 miliona godina pčele su razvile svoju prvu društvenu zajednicu.
Postoji mnogo podvrsta pčela koje su se adaptirale na svoj geografski i klimatski prostor.
1622. godine prvi evropski kolonisti donose podvrstu Apis mellifera mellifera u Ameriku. Američki urođenici pčelu su nazivali „čovekov beli let".

Medonosna pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica; ostali nazivi: Evro-afrička medonosna pčela, Zapadna medonosna pčela, domaća pčela) je vrsta pčele koja spada u red himenoptera i podred apokrita.
Od 20.000 poznatih vrsta pčela, samo šest do jedanaest proizvodi i skladišti med.

Četiri vrste imaju tradiciju gajenja od strane čoveka:

Apis mellifera (evropsko-afrička medonosna pčela),


Apis florea (mala indijska pčela),



Apis cerana 


Apis dorsata (velika indijska pčela).



One se gaje još iz vremena Starog Egipta.
Rasprostranjena je po celom svetu i jedino se ova vrsta uzgaja u košnicama. Istovremeno, njene osobine dobro su poznate pa uzgajivači je nazivaju »domaća pčela«, što u stvari predstavlja ovu vrstu - Apis mellifera.


Medonosna pčela živi u društvima koja su sastavljena od velikog broja radilica, čiji broj varira od 20 do 80.000 jedinki, jedne matice i u sezoni pčelinje paše od nekoliko stotina do nekoliko hiljada trutova - mužijaka. Pčela kao jedinka je nesposobna za život i kao takva brzo propada.
Pčelinje društvo je čvrsto izgrađena zajednica, u kojoj je posao skladno raspoređen. Sav rad pojedinca jedino služi društvu, pa se može uporediti sa organizmom gde svaka ćelija ima svoju funkciju. Društveni život temelji se na instinktu a ne na nekim umnim sposobnostima.

Matica je jedina polno zrela ženka u pčelinjem društvu, čiji je zadatak nošenje jaja i time obezbeđivanje opstanka društva, kao i držanje pčelinjeg društva na okupu putem feromona koje luči. Iz oplođenih jaja se razvijaju ženke (radilice ili matice), dok iz neoplođenih se razvijaju mužjaci (trutovi). Dnevno matica može sneti od 2500 do 5000 jaja.

Jedno pčelinje društvo može da ima samo jednu maticu. Ukoliko se desi da se izleže više matica, doći će do podele društva prirodnim rojenjem, ili pak do sukoba među maticama rivalkama, gde će najjača i najsposobnija ostati što se dešava pri tihoj smeni matica.

Maticu oplođavaju trutovi. Tokom života matica izleće iz košnice samo jednom pri parenju i izuzetno ako dođe do rojenja. Oplođena matica polaže jaja u ćelije saća. Iz najvećeg broja jaja izlegu se radilice, iz malog broja jaja izlegu se trutovi, a iz nekoliko posebno ugrađenih matičnjaka izlegu se matice.

Matica se od pčele radilice razlikuje i po izgledu: njeno telo je mnogo duže i trbušni deo tela je otvorenije (bronzane) boje, noge su duže, a leđa bez dlačica. Na zadnjim nogama ona nema korice za odlaganje cvetnog praha (kao radilice) i oblik žaoke je drugačiji nego kod radilice.
Matica se u košnici kreće u pravcu kretanja Sunca. Ujutro je na istočnom delu košnice, u podne je između središnjih ramova, a uveče na zapadnoj strani.

Radilica je polno nerazvijena ženka pčele. Izleže se iz oplođenih jaja i od polaganja jaja do izleganja jedinke prođe 21 dan. Ona obavlja sve poslove u pčelinjem društvu: hrani leglo, sakuplja nektar, cvetni prah, propolis (pčelinju smolu), gradi saće, održava temperaturu i vlažnost vazduha u košnici, održava čistoću, brani košnicu od uljeza, hrani i neguje maticu, proizvodi med, mleč itd. Broj radilica u društvu je promenljiv i zavisi od rase pčela, godišnjeg doba, plodnosti matice itd. Dužina života radilice je takođe promenljiv i pre svega zavisi od godišnjeg doba.


Trut je polno razvijen mužjak i u jednoj košnici ih je od pet do šest stotina, izuzetno može ih biti i više hiljada. Izleže se iz neoplođenih jaja tzv. Devičanskim rađanjem (partenogenezom). Cilj truta je sparivanje sa maticom, tako da nikakve druge uloge nemaju u društvu. Za razliku od ženki oni ne poseduju žaoku.
Nešto je veći od radilice, a manji je od matice. Služi uglavnom da održava mikroklimu u košnici, za oplođavanje matice i da jednostavno bude psihološka podrška radilicama u smislu sigurnosti. Pčelinje društvo može da ima nekoliko stotina trutova, a ako se desi da izleže veliki broj njih, radilice ih pobiju.
Pčele opstaju u mračnom prostoru koji je zaštićen od spoljašnjih negativnih uticaja (toplote, hladnoće, vlage i dr.). Takva mesta u prirodi se nalaze u šupljunama drveća, stena i sl. Pčele koje žive u takvim sredinama se nazivaju »divlje pčele«, koje se anatomski, morfološki i po instinktima ni po čemu ne razlikuju od pčela koje uzgaja čovek. On je pčelama izgradio zaštićen prostor - košnicu i stavio pod kontrolu njihove instinkte.

Sva mesta u kojima pčele žive se mogu, u širem smislu, nazvati košnicama. Prema Svetskoj pčelarskoj organizaciji računa se da na svetu ima oko 45 miliona košnica sa pčelinjim društvima.
Da bi moglo da živi pčelinje društvo, ono u košnici izgrađuje svoj stan. Stan mora da ima otvor kroz koji ulaze, odnosno izlaze pčele i naziva se leto. Za boravljenje, razvoj i smeštaj rezerve hrane (meda i polena), pčele od voska kog luče izgraćuju saće. Saće izgrađuju mlade pčele radilice od voska koji je proizvod njihovih voštanih žlezda.

Pčelarstvom se ljudi bave od davnina i ono spada u najstarija zanimanja ljudi. Od različitog broja insekata, čovek je izabrao da za svoje potrebe gaji jedino pčele, bumbare i svilene bube, a u neznatnom broju i neke druge. Pčele se gaje gotovo na svim kontinentima, u svim zeljama sveta.
Medonosna pčela sakuplja nektar i skladišti ga kao med u svom saću. Nektar i med stvaraju pčeli energiju i pomažu pri razvitku mišića za letenje kao i za zagrevanje košnice tokom zimskog preioda. Medonosne pčele takođe skupljaju i polen koji snadbeva pčelu proteinima za rast. Tokom dugog negovanja pčele od strane čoveka, ona je razvila sposobnost da proizvede više meda nego što je to društvu potrebno.
Pčelari obično pripreme mesto (košnicu) za društvo gde će ono živeti i skladištiti med.

Moderne košnice omogućavaju pčelarima transport pčela, seleći ih s jednog podneblja na drugo, u zavisnosti od cvetanja određene medonosne biljke.
U hladnim podnebljima neki pčelari košnice stavljaju u zatvorene prostore kako bi društvima bilo lakše da prezime.


среда, 17. јануар 2018.

ŽIVOTINJE ZA KOJE JOŠ NISTE ČULI: RUŽIČASTI VILINSKI OKLOPNIK, GRIVASTI VUK, ĆUBASTI JELEN...





Svi smo čuli za medveda i slona, ali da li znate kako izgledaju divlje životinje koje se zovu ćubasti jelen i patagonijska mara? Predstavljamo vam deset manje poznatih zverki - neke su slatke i smešne, dok bi druge pomazili samo najhrabriji.


Ružičasti vilinski oklopnik


Iza bombastičnog imena krije se mala noćna životinja, koja izgleda otprilike kao hrčak u kostimu superheroja. Vilinski oklopnik je dugačak oko 10 centimetara i može da se ukopa u zemlju za nekoliko sekundi kada se oseti ugroženo. Prirodno stanište mu je u Argentini, a hrani se crvima, insektima i korenjem.


Aj-aj


Ovaj sisar iz reda primata dolazi sa Madagaskara i jedini je savremeni predstavnik svog roda "Daubentonia". Živi u šumi, gde pravi gnezda u kojima spava tokom dana, dok je noću aktivan. Ženke donose mladunce na svet na svake dve ili tri godine.


Grivasti vuk


Svaštojed koji izgleda kao mešanac vuka i lisice zove se grivasti vuk i živi u travnatim oblastima Južne Amerike. Kada pronađe ženku, sa njom ostaje do kraja života. Iako ima duge noge nije dobar trkač, pa plen uglavnom vreba iz prikrajka, kao lisica.



Ćubasti jelen


Nije teško zaključiti da je ovaj sisar ime dobio po zanimljivoj "frizuri". Naseljava visinska područja centralne Kine, pa se o njemu malo zna. Mužjaci imaju izražene očnjake, koji dostižu dva i po centimetra dužine. Ćubasti jeleni se pare u periodu od septembra do decembra, a žive samo sedam godina.



Patagonijska mara


Patagonijska mara je krupni glodar iz familije morskih prasića, koji naseljava Južnu Ameriku i pomalo liči na kengura. Ima duge noge i upadljive uši. Jede lišće i voće. Pari se više puta sa istim partnerom.


  
Goli pacov


Evo životinjice koju verovatno ne biste voleli da pomazite. U pitanju je goli pacov koji, kao što mu ime kaže, nema krzno. Živi isključivo ispod zemlje, gde formira kolonije koje mogu da zauzmu i po četiri kilometra duge kanale. Najbitniju ulogu, baš kao kod pčela, imaju matice, dok je ostatak jedinki hijerarhijski raspoređen.


Gerenuk


Graciozna životinja, poznata još i pod imenom Valerova gazela, predstavlja vrstu antilope izuzetno dugog vrata i velikih ušiju. Živi u afričkim pustinjama i hrani se tako što brsti žbunje i drveće. Glava joj je nesrazmerno mala u odnosu na telo i zato izgleda čudno, posebno kada se podigne na zadnje noge.


Krtica zvezdastog nosa


Ova mala krtica se može naći u Kanadi i na severu Amerike. Lako se prepoznaje po pipcima koji joj okružuju njušku, a služe kao čulo dodira i sadrže čak 25.000 receptora. Poznati još i kao Ajmerovi organi, oni pomažu krtici da se snađe ispod zemlje tako što detektuju potrese.


Sunda


Sunda je poznata kao leteći lemur, mada zapravo nije lemur, a ne zna ni da leti. Ipak, ona zna da skače sa drveta na drvo i klizi po njegovoj kori. Živi u krošnjama, gde danju spava, a noću traga za hranom. Može se naći u Indoneziji, Singapuru, Maleziji i na Tajlandu.


Čudna rajska ptica


Poznato je da mužjaci koriste različite trikove da privuku ženke, a čudna rajska ptica ima sposobnost da pomoću perja potpuno transformiše svoj izgled. Ona obrazuje nešto nalik na lepezu, a zatim skakuće po drvetu, kako bi privukla pažnju partnera za parenje. Naseljava kišne šume Nove Gvineje.