REZULTATI KONKURSA ,,ŠKOLSKI ZELENI PRESS 2018,,

Dragi drugari,

Uspešno smo završili još jednu zelenu novinarsku godinu sa brojnim dobrim i odličnim novinarskim radovima. Radovi su stizali tokom cele godine, mi smo ih brižljivo skupljali, neke objavljivali na našem sajtu www.cuvariravnice.org.rs a neke i u rubrici ŠKOLSKI ZELENI PRESS u okviru dečije ekološke emisije PITAM SE, PITAM SE koja se emituje na prvom programu RTV VOJVODINE...

Sa zadoivoljstvom vam saopštavam da su ove godine učešće uzele 102 škole sa preko 450 učeničkih radova, što je više učesnika nego prošle godine. Svake godine nas je sve više i više. BRAVO!

SVI NAGRAĐENI ĆE DOBITI REZULTATE NA KONTAKT MEJLOVE KOJE SU DOSTAVILI A DIPLOME I ČASOPISE ĆE DOBITI NA ŠKOLSKU ADRESU DO 21. DECEMBRA  2018.

Uvek je najteže izdvojiti najboolje među odličnima! Ali šta se mora, mora se... Svrha ovih naših aktivnosti je ipak da izdvojimo one koji su se najviše istakli...

Mi smo tekstove iščitavali, uređivali, prilagođavali novinarskim pravilima...

Kod svih radova smo procenjivali ideju, trud, obim angažovanja, veštinu uočavanja problema, predlog rešavanja, način prezentovanja, kreativnost, inovativnost, kompletan utisak…

Na žalost, i ove godine, jedan broj odličnih radova nisu pratile fotografije adekvatnog kvaliteta za objavljivanje u štampi a što je precizno objašnjeno u uputstvu za pripremu radova. Stizali su nam i literarni radovi poput sastava i pesmica što nije bila tema ovog konkursa. Te radove ćemo objavljivati na našem sajtu u rubrici EKOLOGIJA DUHA.

OSNOVNA ZAMERKA JE TO ŠTO SE DOBRO NE PROČITA UPUTSTVO ZA PRIPREMU RADOVA...

Kada su u pitanju GRUPNI RADOVI, neki radovi se nisu uklapali u kategorije jer su timovi bili sastavljeni iz svih nižih ili viših razreda...

U uputstvu piše da mogu da budu tri člana grupe, tri novinara -  međutim velik broj grupnih radova su radila više od tri člana! U pitanju je pisanje novinskog teksta i

morate priznati da je teško i da troje pišu jedan članak a kamoli njih više...

No, ovoga puta smo progledali kroz prste svima...

Uglavnom, konkurs je uspeo u potpunosti. Tekstove pored objavljivanja u našem časopisu će biti objavljeni i na našem sajtu www.cuvariravnice.org.rs dok će neki biti snimljeni i za rubriku „ŠKOLSKI ZELENI PRESS“ u okviru dečije ekološke emisije „PITAM SE, PITAM SE“ na RTV VOJVODINA.

Zbog ograničenosti prostora u časopisu, a u želji da objavimo što više radova, u novinama će tekstovi biti ilustrovani sa po kojom fotografijom dok će ostale pristigle fotografije biti objavljene uz tekst na našem sajtu tokom decembra i januara.

Prvo bi smo hteli da pohvalimo osnovnu školu „Bratstvo jedinstvo“  iz Belog Blata čiji su školski zeleni novinari, predvođeni direktorom Milanom Nedeljkovim, bili veoma aktivni tokom cele godine i slali nam pregršt divnih tekstova i fotografija.

Zahvaljujemo se na učešću i predškolskim zelenim novinarima iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ iz Kikinde i njihovim vaspitačicama.

Takođe se zahvaljujemo i mentorima naših školskih zelenih novinara bez kojih sve ovo ne bi bilo tako uspešno.

RADOVI KOJI SU SE IZDVOJILI

PREDŠKOLCI

PREDŠKOLSKA USTANOVA "DRAGOLJUB UDICKI", KIKINDA

ČOVEČE, PROŠETAJ SE!

Predškolski zeleni novinari

Starije vaspitne grupe, vaspitačice Ivana Manić i Marijana Erdeg.

Fotografije: Aleksandra Vukosavljev, vođa Eko tima.

1 – 2 RAZRED GRUPNO

OŠ "DOSITEJ OBRADOVIĆ" OPOVO - ODELJENJE "ZORAN PETROVIĆ" SAKULE

JESENJE SREĐIVANJE ŠKOLSKOG DVORIŠTA

Školski zeleni novinari 1. i 2. razred

Mentori: Miroslava Ilić i Ivana Jovanac

OŠ " DUŠAN VUKASOVIĆ DIOGEN", KUPINOVO, ODELJENJE U AŠANJI

JESEN NAM DARUJE…

Školski zeleni novinari 1-2 razred

Mentor:  Danijela Plavšić

OŠ "DUŠAN VUKASOVIĆ DIOGEN", KUPINOVO - ODELJENJE U AŠANJI

BUNDEVA - KRALJICA JESENI

Školski zeleni novinari 2-2 razred

Mentor: Marijana Mihajlović

OŠ „ IVO LOLA RIBAR“, SKOBALJ.

GRAD PORED DUNAVA SE NE VIDI OD SMEĆA

Školski zeleni novinari 2. razred

Sara Branković, Jelena Nikolić, Tijana Nikolić, Vanja Radojković, Helena Andrejević

Mentor: Slađana Dobrota

OŠ “PETAR KOČIĆ“, INĐIJA

OGLEDALCE, OGLEDALCE

Nina Janković 2-1 razred

Mentor: Marija Alfirović

OŠ „RADOJE DOMANOVIĆ“, NIŠ

ČUVAJMO NAŠU VILU

Školski zeleni novinari 2. razred

Jovanović Božidar, Vulikić Vasilije, Filipović Irina          

Mentor: Danijela Tričković  

OŠ „RADOJE DOMANOVIĆ“, NIŠ

VESELE KANTE

Školski zeleni novinari 2-3 razred

Kocić Anđela, Rajić Maša i Nikolić Milica

Mentor:  Danijela Tričković   

3-4 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ „DOSITEJ OBRADOVIĆ“ OMOLJICA

SEOSKA EKOLOŠKA BAJKA O SREĆNOJ DECI I BELIM LABUDOVIMA

Mina Mićić, 4. razred

Mentor: Slavka Nikolić

3-4 RAZRED GRUPNO

OŠ „SVETI GEORGIJE“, UZDIN

ŽUTOPLOVAC

Školski zeleni novinari 3-2 razred 

Matija, Vanesa, Kristijan, Denis, Katarina, Teodora, Anđela i Ana

Mentor: Tatjana Romanov

OŠ ,,NIKOLA TESLA" , KLJAJIĆEVO

VELIKI BAČKI KANAL - VOJVOĐANSKI AMAZON

Školski zeleni novinari 3-2 razreda

Filip Ćurčić, Sanja Kljajić, Katarina Pajić, Miloš Cimeša i Anđela Vorkapić

Mentor: Ružica Vukelić

OŠ „DOSITEJ OBRADOVIĆ“ OPOVO - ODELJENJE „OLGA PETROV“ BARANDA,

UPOZNAJTE „KANTU SMEĆANU“!

Školski zeleni novinari 3 – 4 razred

Mentor: Nada Kljajić

OŠ "DOSITEJ OBRADOVIĆ", OPOVO

MILANOV GAJ

Školski zeleni novinari 4 – 1 razred

Mentor: Jasmina Kostić Josić

OŠ "DUBRAVA",  KNJAŽEVAC

ZELENI  DUBRAVCI

Školski zeleni novinari 4. razred

Ena Gocić, Sara Vučić i Luka  Nikolić

Mentor: Danijela Jelenković

OŠ „HUNJADI JANOŠ“, ČANTAVIR - ODELJENJE BAČKO DUŠANOVO

NAŠI PAPAGAJI

Luca Četvei i Viviana Savai 4. razred

Mentori: Anđelić Vesna i Andrić Olivera

                                                            

OŠ „JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ“, ZMAJEVO

DANI JEGRIČKE 2018.

Školski zeleni novinari 4-1 razred

Marija Feldeždi, Teodora Janjić, Sara Krtinić, Maša Keranović, Mia Zbućnović i

Miloš Janjić

Mentor:  Slađana Tolanov 

OŠ “DR JOVAN CVIJIĆ“,  ZRENJANIN

ZA ZDRAVIJE I SREĆNIJE DETINSTVO

Školski zeleni novinari 4-1 razred

Mentor: Ljiljana Krstić Jovanov

5 – 6 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ “STEFAN NEMANJA“, NIŠ

SA ZEMLJOM DO KRAJA

Anđela Jović 5. razred

Mentor: Tanja Cekić

OŠ “DRINKA PAVLOVIĆ“,  BEOGRAD

MOJE DRVO U CENTRU GRADA

Duša Jovanić 5. razred

Mentor: Marina Drndarski

OŠ “DUŠAN RADOVIĆ“, NIŠ

PLANETA JE NAŠ DOM, NEMAŠ PRAVA DA JE ZAGAĐUJEŠ!

Nikola Stojković 5. razred

Mentor: Ivana Stojković

OŠ „MILOŠ CRNJANSKI“ HRTKOVCI

MALI EKOLOZI

Vrtača Maja 6. razred                                    

Mentor: Dejan Savić

OŠ „LJUPČE NIKOLIĆ“, ALEKSINAC

ISPRESUJ, PA BACI!

Dimitra Đorđević 6  razred

Mentor: Sandra Đorđević

OŠ „ LJUPČE NIKOLIĆ“,  ALEKSINAC, 

RUŽNE SLIKE MOGA GRADA

Katarina Barjaktarović 6–4 razred

Mentor: Sandra Đorđević

OŠ “CAR KONSTANTIN”, NIŠ

EKO REPORTAŽA IZ NIŠKE BANJE

Sofija Matović 6. razred

Mentor: Zorica Ivanović

OŠ „ĐURA DANIČIĆ“,  NOVI SAD

IZLET U PREDEO IZUZETNIH ODLIKA „KARAŠ-NERA“

Marko Bjegović 6. razred

Mentor: Milica Radaković

5 – 6 RAZRED GRUPNO

OŠ "STEVAN SINĐELIĆ”, BEOGRAD - ZVEZDARA

RECIKLAŽA

Školski zeleni novinari 5-2 razred

Dunja Mladenović, Anastasija Perović

Mentor Snežana Petrunović

OŠ “MLADOST”,  VRNJAČKA BANJA

I DECU TREBA ČUTI

Školski zeleni novinari 5. razred

Luka Lukić, Teodora Topalović, Kalina Tomić, Filip Strugarević, Nikolina Petrović, Marija Radmanovac i Elena Stojanović

Mentor: Slobodan Cvetković

OŠ “JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ“, NOVI KNEŽEVAC,

ZAŠTO TREBA ČUVATI PRIRODU?

Školski zeleni novinari 5. razred

Jovana Uverić, Konstantin Maksimov i Mihajlo Kosić

Mentor: Marija Marinković

OŠ "JOVAN RISTIĆ", BORČA

ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLJA!

Školski zeleni novinari 5. razred

Anastasija Stevanović, Adrijana Stepanović, Nikolina Čulić i Marija Kordić

Mentor: Gorana Gligorević

OŠ „JOVAN RISTIĆ“, BORČA

OD RUŽNOG PAČETA DO BELOG LABUDA

Ksenija Stanković i Marko Bera 5. razred

Mentor: Gorana Gligorević

OŠ “DUŠAN JERKOVIĆ”, INĐIJA

EKOLOŠKA AKCIJA SAĐENJA

Školski zeleni novinar 6-2 razred

Jelena Milošević, Maša Tešić i Sergej Ugrinović

Mentor: Aleksandra Milić i Milana Pavlović

OŠ „ĐURA DANIČIĆ“, BEOGRAD

NAŠE MALO NJIMA ZNAČI MNOGO – POŽELIMO IM DOBRODOŠLICU

Školski zeleni novinari 6-2 razred

Sara Slović, Ilija Jovašević i Ivan Jovašević

Mentor: Violeta Apostolovski Dupor

OŠ „MAJUR“, ŠABAC – IZDVOJENO ODELJENJE ŠTITAR

MOŽE LI OTPAD BITI ZABAVAN?

Školski zeleni novinari 6. razred

Mentor: Dragana Šuković

7-8 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ “22. AVGUST”, BUKOVAC

PLANETI JE POTREBNA POMOĆ!

Slađana Traljić 8. razred

Mentor: Danica Pušković

7-8 RAZRED GRUPNO

OŠ „ŽARKO ZRENJANIN“, ZRENJANIN

I OVE GODINE REKORD

Školski zeleni novinari 7-3 razred

Elena Konjikušić, Aleksandra Jovanov, Tesa Fodor, Jasmina Tomašev i Milica Kuzmić

Mentor: Olivera Urošev Palalić

OŠ „JOVAN POPOVIĆ”,  SUSEK

ZAPRLJANI DRAGULJ NA OBRONCIMA FRUŠKE GORE

Školski zeleni novinari 7-1 razred

Nikolina Jovanović, Lazar Kovačević i Jovana Palanački

Mentor:  Miroslav Dajč

OŠ ''DRAGOLJUB ILIĆ'', DRAČIĆ

ČISTA I CVETNA OKOLINA

Teodora Savić i Iva Gospavić 8. razred

Mentor: Lucija Tasić

OŠ „JAN KOLAR“, SELENČA

OKTOBAR – MESEC PRAVILNE ISHRANE   

Školski zeleni novinari 7. razred

Mentor: Tereza Žjak

OŠ „JAN KOLAR“, SELENČA

RECIKLIRAMO ZA BOLJI ŽIVOT

Nađa Bocka i Irenka Gazafi 7. razred

Mentor: Marina Melih

OS "SVETI SAVA", SREMSKA MITROVICA

NEOBIČNA STVORENJA

Školski zeleni novinari 8-1

Teodora Milić, Ena Bućan i  Ljubica Mikuš

Mentor: Danica Vejnović

FOTOGRAFIJE

3 – 4 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ „MARKO OREŠKOVIĆ“,  NOVI BEOGRAD 

ZALEĐENI DUNAV

Anastazija Stojadinović, 3. razred 

Mentor: Slađana Lilić

5 – 6 RAZRED POJEDINAČNO

OŠ "PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ", ZRENJANIN

OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Ljubica Mišić, 6-6 razred

Mentor: Stanislava Milkovski

OŠ “PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ“, ZRENJANIN

TITELSKI MRAZEVI

Danijel Spasić, 7. razred

Mentor: Hajnalka Spasić

OŠ “DRINKA PAVLOVIĆ“,  BEOGRAD

PRIRODA, ČOVEK, GRAD

Lea Zivlak, 5. razred

Mentor: Marina Drndarski

7 – 8 RAZRED GRUPNO

OŠ "VLADA AKSENTIJEVIĆ" , BEOGRAD,

EKOLOGIJA = LJUBAV

Jana Lončarević,  Lena Lončarević i Teodora Mladenović 7. razred

Mentor: Jelena Ognjanović

VAN KATEGORIJA

OŠ "DUŠAN VUKASOVIĆ DIOGEN", KUPINOVO, ODELJENJE U AŠANJI

KAKO POSTATI ŠUMSKI ISTRAŽIVAČ

Školski zeleni novinari  prvog do četvrtog razreda

Mentor: Marijana Mihajlović

Pozivamo vas da nastavite da šalje svoje radove jer ŠKOLSKI ZELENI PRESS nastavlja svoje aktivnosti i trajaće tokom 2019. godine...

Podsećamo vas da radove šaljete prema UPUTSTVU  ZA SLANJE RADOVA koje se nalazi na našem sajtu.

Još jednom vam se kao redakcijama

ŠKOLSKOG ZELENOG PRESS-a zahvaljujemo na volji, trudu i odličnom radovima.

Čekamo vaše nove radove, sugestije, predloge, pitanja...

S poštovanjem,

Saša Jovanović

PRATITE NAS NA NAŠEM SAJTU

www.cuvariravnice.org.rs

PIŠITE NAM NA NAŠE MEJL ADRESE

skolskizelenipress@gmail.com

cuvariravnice@gmail.com

Kupovinom časopisa na kiosku i pretplatom na časopis pomažete izlaženje „ČUVARA RAVNICE“ i projekat „ŠKOLSKI ZELENI PRESS“

PROJEKAT “ŠKOLSKI ZELENI PRESS 2018“ JE POMOGLO REPUBLIČKO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA I GRADSKA UPRAVA ZA KULTURU NOVOG SADA

НА КИОСЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈА ЧАСОПИСА

ZAŠTO MUVE TOLIKO VOLE DA NAM DOSAĐUJU?

Francuski sajt Atlantico pitao je stručnjaka zašto se muve sistematski lepe za ljude.

"To nije baš tako sistematski. Pojedine muve će samo obletati oko nas. One pokušavaju da dođu do mineralnih soli, posebno natrijuma, prisutnih na našoj koži i u našem znoju, pa i u našim suzama. Pojedine muve privlače urin i izmet, koji, takođe, sadrže mineralne soli", objasnio je Emanuel Delfos sa Prirodnjačkog muzeja u Parizu.

DEČIJI EKOLOŠKI ČASOPIS „ČUVARI RAVNICE“ NA KIOSCIMA U VOJVODINI ILI PUTEM PRETPLATE

http://cuvariravnice.blogspot.rs/p/blog-page_33.html

Drugi motiv im je polaganje jaja: muve sleću na ljude da bi položile jaja u njihovom ranama.

Na pitanje da li pojedini sastojci u ljudskoj krvi privlače muve, francuski naučnik odgovara da krv nije odlučujući element.

"Pojedinim muvama se može dopasti neka krv, ali ne postoji 'idelana krv' za muve s obzirom da je svaki čovek poseban, pa tako i njegova krv. Više je ovde reč o mirisima i toploti. Mirisi su ključni faktor. Znamo, na primer, da posebno trudne žene privlače muve. To je posledica hormona koji imaju 'atraktivan' miris. To je slučaj i sa osobama koje koriste parfeme: pojedini mirisi privlače ove insekte koji se posebno razmnožavaju u toplim i vlažnim sredinama", napomenuo je Delfos.

Upitan da li nedostatak higijene predstavlja faktor privlačnosti, on je odgovorio da to može da bude slučaj jer prljavština proizvodi prodorne mirise.

Kada se više znojimo, ako nam je odeća zaprljana, a mirisi su pojačani telesnom toplotom, muve postaju još agresivnije.

Poznato je, takođe, da muve posebno privlači i gnjilo voće. To je naročito slučaj sa bananama. Privlače ih i stajsko đubrivo, izmet i leševi u stanju raspadanja, ali suprotno uvreženom mišljenju, ako vam muve dođu u goste to ne znači da vam je kuća prljava, već jednostavno zato što su vam prozor ili vrata ostali otvoreni.

Ne ponašaju se ovako samo muve, već i neki drugi insekti, istakao je Delfos. Komarce privlače toplota, boje i mirisi, a leptire boje, različite u zavosnosti od vrste, ali svakako plava.

ŠTA RADE MAČKE KAD SU SAME KOD KUĆE?

Šta rade mačke kad ostanu same kod kuće? Odgovor na to pitanje dali su snimci "mačjih foto aparata" koje je pokazalo da uvreženo verovanje da uglavnom spavaju, nije tačno

Pedeset kućnih mačaka dobilo je ogrlice sa foto aparatima koji su životinje slikali svakih 15 minuta, i na osnovu toga utvrđeno je da mačke oko 22 odsto vremena provode gledajući kroz prozor a 12 odsto vremena se druže sa drugim kućnim ljubimcima. Samo osam odsto vremena one provode penjući se po stolicama, a tek šest odsto spavajući.
Ispostavilo se isto tako da one šest odsto vremena provode skrivajući se ispod stolova, pet odsto igrajući se svojim igračkama, a četiri odsto vremena jedući ili gledajući u hranu.
"Ono što me je iznenadilo je bilo to koliko su aktivne. Bila sam uverena da moje tri mačke spavaju kad mene nema", izjavila je Džil Viljareal, stručnjak za ponašanje životinja koja je istraživanje sprovela za proizvođača mačje hrane Purina Friskies.

Na 777 fotografija koje je ona analizirala, vide se i mačke kako gledaju u televizor, kompjuter, DVD i druge kućne uređaje.

PAZITE! LETEĆA ZMIJA!

U Aziji postoji čak 5 vrsta "letećih" zmija, koje narastu od 60 centimetara do 1,2 metra, a većinu vremena provode u krošnjama azijskih šuma. Njihov otrov nije poguban za ljude, već samo za male životinje kojima se hrane: žabe, ptice, glodare, guštere i šišmiše.

Leteće zmije nemaju krila, udove, niti opne za "jedrenje" poput nekih vrsta veverica, a ipak u letu mogu preći udaljenosti i do 100 metara. Što su zmije manje, to su veštije u letu.

Kada se pripremaju za skok, dogmižu do kraja grane i obese se poput kuke. Potom odskoče s grane, spljošte telo, uvuku trbuh i rašire rebra. Taj oblik tela zmijama pomaže u preletu i usporava padanje.
U vazduhu zmije zapravo nastavljaju "talasasto gmizati", na sličan način na koji to čine na zemlji. Prilikom preleta, one mogu skretati i menati smer.
Naučnici smatraju da leteće zmije svoju veštinu koriste kako bi pobegle gralbljivcima ili uhvatile plen.

SVE ŠTO STE ZNALI ILI NISTE O PČELAMA

Medonosna pčela (Apis mellifera) je vrsta insekta koja verovatno potiče iz tropske Afrike odakle se širila prema Evropi i Aziji. Naziva se i zapadna pčela.

Prvi fosilni tragovi medonosne pčele stari su 40 miliona godina.

Pre oko 30 miliona godina pčele su razvile svoju prvu društvenu zajednicu.

Postoji mnogo podvrsta pčela koje su se adaptirale na svoj geografski i klimatski prostor.

1622. godine prvi evropski kolonisti donose podvrstu Apis mellifera mellifera u Ameriku. Američki urođenici pčelu su nazivali „čovekov beli let".

Medonosna pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica; ostali nazivi: Evro-afrička medonosna pčela, Zapadna medonosna pčela, domaća pčela) je vrsta pčele koja spada u red himenoptera i podred apokrita.

Od 20.000 poznatih vrsta pčela, samo šest do jedanaest proizvodi i skladišti med.

Četiri vrste imaju tradiciju gajenja od strane čoveka:

Apis mellifera (evropsko-afrička medonosna pčela),

Apis florea (mala indijska pčela),

Apis cerana 

i 

Apis dorsata (velika indijska pčela).

One se gaje još iz vremena Starog Egipta.

Rasprostranjena je po celom svetu i jedino se ova vrsta uzgaja u košnicama. Istovremeno, njene osobine dobro su poznate pa uzgajivači je nazivaju »domaća pčela«, što u stvari predstavlja ovu vrstu - Apis mellifera.

Medonosna pčela živi u društvima koja su sastavljena od velikog broja radilica, čiji broj varira od 20 do 80.000 jedinki, jedne matice i u sezoni pčelinje paše od nekoliko stotina do nekoliko hiljada trutova - mužijaka. Pčela kao jedinka je nesposobna za život i kao takva brzo propada.

Pčelinje društvo je čvrsto izgrađena zajednica, u kojoj je posao skladno raspoređen. Sav rad pojedinca jedino služi društvu, pa se može uporediti sa organizmom gde svaka ćelija ima svoju funkciju. Društveni život temelji se na instinktu a ne na nekim umnim sposobnostima.

Matica je jedina polno zrela ženka u pčelinjem društvu, čiji je zadatak nošenje jaja i time obezbeđivanje opstanka društva, kao i držanje pčelinjeg društva na okupu putem feromona koje luči. Iz oplođenih jaja se razvijaju ženke (radilice ili matice), dok iz neoplođenih se razvijaju mužjaci (trutovi). Dnevno matica može sneti od 2500 do 5000 jaja.

Jedno pčelinje društvo može da ima samo jednu maticu. Ukoliko se desi da se izleže više matica, doći će do podele društva prirodnim rojenjem, ili pak do sukoba među maticama rivalkama, gde će najjača i najsposobnija ostati što se dešava pri tihoj smeni matica.

Maticu oplođavaju trutovi. Tokom života matica izleće iz košnice samo jednom pri parenju i izuzetno ako dođe do rojenja. Oplođena matica polaže jaja u ćelije saća. Iz najvećeg broja jaja izlegu se radilice, iz malog broja jaja izlegu se trutovi, a iz nekoliko posebno ugrađenih matičnjaka izlegu se matice.

Matica se od pčele radilice razlikuje i po izgledu: njeno telo je mnogo duže i trbušni deo tela je otvorenije (bronzane) boje, noge su duže, a leđa bez dlačica. Na zadnjim nogama ona nema korice za odlaganje cvetnog praha (kao radilice) i oblik žaoke je drugačiji nego kod radilice.

Matica se u košnici kreće u pravcu kretanja Sunca. Ujutro je na istočnom delu košnice, u podne je između središnjih ramova, a uveče na zapadnoj strani.

Radilica je polno nerazvijena ženka pčele. Izleže se iz oplođenih jaja i od polaganja jaja do izleganja jedinke prođe 21 dan. Ona obavlja sve poslove u pčelinjem društvu: hrani leglo, sakuplja nektar, cvetni prah, propolis (pčelinju smolu), gradi saće, održava temperaturu i vlažnost vazduha u košnici, održava čistoću, brani košnicu od uljeza, hrani i neguje maticu, proizvodi med, mleč itd. Broj radilica u društvu je promenljiv i zavisi od rase pčela, godišnjeg doba, plodnosti matice itd. Dužina života radilice je takođe promenljiv i pre svega zavisi od godišnjeg doba.

Trut je polno razvijen mužjak i u jednoj košnici ih je od pet do šest stotina, izuzetno može ih biti i više hiljada. Izleže se iz neoplođenih jaja tzv. Devičanskim rađanjem (partenogenezom). Cilj truta je sparivanje sa maticom, tako da nikakve druge uloge nemaju u društvu. Za razliku od ženki oni ne poseduju žaoku.

Nešto je veći od radilice, a manji je od matice. Služi uglavnom da održava mikroklimu u košnici, za oplođavanje matice i da jednostavno bude psihološka podrška radilicama u smislu sigurnosti. Pčelinje društvo može da ima nekoliko stotina trutova, a ako se desi da izleže veliki broj njih, radilice ih pobiju.

Pčele opstaju u mračnom prostoru koji je zaštićen od spoljašnjih negativnih uticaja (toplote, hladnoće, vlage i dr.). Takva mesta u prirodi se nalaze u šupljunama drveća, stena i sl. Pčele koje žive u takvim sredinama se nazivaju »divlje pčele«, koje se anatomski, morfološki i po instinktima ni po čemu ne razlikuju od pčela koje uzgaja čovek. On je pčelama izgradio zaštićen prostor - košnicu i stavio pod kontrolu njihove instinkte.

Sva mesta u kojima pčele žive se mogu, u širem smislu, nazvati košnicama. Prema Svetskoj pčelarskoj organizaciji računa se da na svetu ima oko 45 miliona košnica sa pčelinjim društvima.

Da bi moglo da živi pčelinje društvo, ono u košnici izgrađuje svoj stan. Stan mora da ima otvor kroz koji ulaze, odnosno izlaze pčele i naziva se leto. Za boravljenje, razvoj i smeštaj rezerve hrane (meda i polena), pčele od voska kog luče izgraćuju saće. Saće izgrađuju mlade pčele radilice od voska koji je proizvod njihovih voštanih žlezda.

Pčelarstvom se ljudi bave od davnina i ono spada u najstarija zanimanja ljudi. Od različitog broja insekata, čovek je izabrao da za svoje potrebe gaji jedino pčele, bumbare i svilene bube, a u neznatnom broju i neke druge. Pčele se gaje gotovo na svim kontinentima, u svim zeljama sveta.

Medonosna pčela sakuplja nektar i skladišti ga kao med u svom saću. Nektar i med stvaraju pčeli energiju i pomažu pri razvitku mišića za letenje kao i za zagrevanje košnice tokom zimskog preioda. Medonosne pčele takođe skupljaju i polen koji snadbeva pčelu proteinima za rast. Tokom dugog negovanja pčele od strane čoveka, ona je razvila sposobnost da proizvede više meda nego što je to društvu potrebno.

Pčelari obično pripreme mesto (košnicu) za društvo gde će ono živeti i skladištiti med.

Moderne košnice omogućavaju pčelarima transport pčela, seleći ih s jednog podneblja na drugo, u zavisnosti od cvetanja određene medonosne biljke.

U hladnim podnebljima neki pčelari košnice stavljaju u zatvorene prostore kako bi društvima bilo lakše da prezime.