уторак, 31. март 2015.

ДЕЧИЈА ЕКОЛОШКА ЕМИСИЈА „ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ“ - АЗИЛ У ЂУРЂЕВУ





Кућни љубимци имају специфичну улогу у нашем животу. Ове животиње нас уче о љубави и поверењу, пружају нам пажњу и пријатељство и доприносе квалитету нашег живота. Отуда и њихова вредност за људско друштво у целини.

Однос према овим животињама, као и услови у којима се оне држе нису увек повољни за њихово здравље и добробит. Поред тога, неодговорни власници из разних разлога остављају своје некадашње љубимце на улици.
Међутим, на другој страни, постоје и људи који су свој живот посветили збрињавању животиња које су напуштене, старе, повређене...
Пример бесконачне људске хуманости представља надалеко познати азил за напуштене животиње у Ђурђеву који је и седиште Друштва за заштиту животиња и природе, познат као Моникин салаш.
Екипа емисије „Питам се, питам се“ је салаш први пут посетила 2011. а захваљујући госпођи Моники, Мирослави и Дамиру Орловић имали смо прилику да 2015. године, заједно са ученицима основне школе “Јован Јовановић Змај” из Ђурђева, поново га посетимо и упознамо се са данашњим животом животиња у азилу.
Емисију можете да погледате на Првом програму РТВ ВОЈВОДИНА, у суботу 4. априла  2015. или на нашем сајту у рубрици „одложено гледање“.





ПРОСЛАВА ДАНА ШКОЛЕ У КАРАВУКОВУ



Ученици основне школе „Бора Станковић“ из Каравукова су 26. и 27. марта обележили дан школе. Том приликом ће се одржати спортски сусрети, изведена је пригодна приредба а у Каравуково су дошли многобројни гости, од којих неки стижу чак из Врања.
Свакако највећи пажњу привлачи посета унуке писца Боре Станковића, познате београдска сликарке и костимографа Зоре Давидовић која ради као професор на Факултету примењених уметности. Ово је био њен четврти долазак на прославу дана школе.

Изложбом ликовних радова “Борини потомци” и свечаном приредбом у Каравукову је обележена завршена прослава Дана школе. Међу гостима на прослави и ове године била је унука Боре Станковића, позната београдска костимографкиња и сликарка Зора Давидовић. Она је заједно са члановима своје породице приредила изложбу ликовних радова, која је отворена синоћ у просторијама каравуковачке школе.
Борини потомци и директор школе Владимир Станчић
Аутори радова приказаних на изложби “Борини потомци” су Зора Давидовић, њен син Зоран Давидовић, праунук Боре Станковића и његова супруга и две ћерке. Сви они су, сем млађе Зоранове ћерке, присуствовали отварању изложбе у Каравукову, што је њихова трећа заједничка изложба под тим називом.
Познати српски писац Бора Станковић и ликови из његових дела заузимају значајно место међу мотивима слика његове унуке Зоре Давидовић.
Ова професорка Факултета примењених уметности у Београду и призната костимографкиња, неколико деценија радила је на књизи “Енциклопедија костимографије” која је објављена прошле године у издању Фондације Борисава Станковића. Та књига је на отварању изложбе уручена на поклон директору основне школе у Каравукову, Владимиру Станчићу.
Међу гостима који су присуствовали прослави Дана ОШ “Бора Станковић” у Каравукову, били су и представници побратимских школа из Врања и Краљева.

петак, 27. март 2015.

ЕМИСИЈА “ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ” У КАРАВУКОВУ

Први програм РТВ ВОЈВОДИНА, субота 28. март 2015.

Без воде дефинитивно нема живота. Она је најприроднији и најбољи напитак за утољавање жеђи. Саставни је део сваке телесне ћелије јер преноси хранљиве састојке, омогућава излучивање отпадних састојака из организма, регулише телесну температуру, олакшава рад мозга повећавајући концентрацију и смањујући учесталост главобоља...

Вода је сила, енергија која покреће, вода тече,  некада је неухватљива је тврдоглава, не може се укротитии, увек проналази пут, утажује жеђ, чисти, ствара музику док жубори, омогућује живот свим живим бићима – чувајмо воду!

Нешто више о води смо сазнали уз помоћ ученика основне школе “Бора Станковић” из Каравукова. 




ЕДУКАТИВНА АКЦИЈА - “ВОДА, СВУДА ОКО НАС”




Јавно комунално предузеће “Водовод” Сремска Митровица, у сарадњи са Научним институтом за прехрамбене технологије Универзитета у Новом Саду и Еколошким удружењем грађана “Зелено питање”, такође из Новог Сада, је започело едукативну акцију “Вода, свуда око нас” превасходно намењену  ученицима основних школа али и одраслима – наставном особљу, родитељима...

Саша Бугаџија, директор ЈКП „Водовод“ и Др Звонко Њежић
У оквиру акције је планирано штампање књиге за децу „Вода, свуда око нас“, као и одржавање едукативних радионица.
Акцију су у Сремској Митровици представили директор „Водовода“ Саша Бугаџија и др Звонко Њежић са Научног института за прехрамбене технологије.
Научни институт, као врхунаска научна институција у Србији у области безбедности квалитета хране и прехрамбених производа, се приклучио акцији у едукативном, саветодавном и експертском смислу док се Еколошко удружење „Зелено питање“ из Новог Сада већ годинама бави објављивањем едукативних еколошких књига намењених деци а од 2013. издаје и дечији еколошки часопис „Чувари равнице“. 


среда, 11. март 2015.

ХЕРОЈСКИ СКОЧИО У ЛЕДЕНИ ОКЕАН КАКО БИ СПАСАО НАПУШТЕНОГ ПСА



Недалеко од луке Магадан у Русији рибари су угледали избезумљеног пса који је плутао на санти леда. Рибар се није дуго двоумио. Скочио је у ледену воду да би га спасао.
Храбри рибар скочио је у Сибирско море како би спасао пса који је био заробљен на плутајућој санти леда.
Иако температура воде у ово доба може бити и минус 21 степен Целзијуса, овај рибар није дуго размишљао.

https://www.youtube.com/watch?v=_cJ_OKSScko

НЕРАВНОПРАВНА БОРБА ЈЕДНЕ АГРЕСИВНЕ ВРАНЕ СА РЕПОМ ВЕЗАНОГ ЈАЗАВИЧАРА



Вране важе за изузетно интелигентне животиње, а након овог снимка ћете видети да осим тога, умеју да буду и веома безобразне.
Овој врани је изузетно занимљив био реп овог јазавичара
Врана је у више наврата покушавала да се пришуња овом псу и да га, из непознатих разлога, "грицне" за реп.
Јазавичара је птица очигледно изнервирала, али није могао да потрчи за њом пошто је био везан, па му је преостало само да бежи од ње и повремено јој "припрети".


https://www.youtube.com/watch?v=KlZH3YBb_30

понедељак, 9. март 2015.

Лавовима прети изумирање


Према најновијем истраживању афрички лавови могли би потпуно изумрети у следећој деценији ако се ништа не предузме по том питању



У Африци је преостало 100 хиљада лавова, док их је у осамдесетима било чак дупло више. На конференцији о стратегији за лавове истока и југа Африке која се одржала у Јоханесбургу објављено је да број лавова нагло пада у Анголи, Зимбабвеу, Замбији и Боцвани. Добре изгледе за преживљавање имају само они лавови који се налазе у јужноафричкоме националном парку Кругер, међутим од 103 младунчета у делти Окаванга у Боцвани у задњих шест година преживело их је само десет. Њиховом изумирању највише су придонели сукоби са људима и стоком, губитак станишта због развоја и вирус сличан мачјој имунодефицијенцији. С обзиром да су лавови јако битни за привреду и туризам, неопходно је да Африка подузме одређене мере како би спречили могући нестанак ових дивљих животиња које су њихов заштитни знак.

недеља, 8. март 2015.

ВЕЛИКИ ПАНДА – ЖИВОТИЊА КОЈА НЕСТАЈЕ


Велики панда потиче из централне и јужне Кине и припада породици медведа. Његово главно јело је бамбус, али може јести и другу храну, као мед. Велики панда је један од најугроженијих животиња на Земљи: отприлике 1.600 панда живи у дивљини и неких 160 је у установама као што је ЗОО врт

Велики панда живи у планинским регијама попут Сечуана и Тибета. Једе лишће, живећи скоро увек на бамбусу. Панда је позната по томе што једе јаја, понекад рибу, и неке инсекте заједно са бамбусом. Како би покрили потребу за храњивом, морају дневно појести 10 до 20 килограма бамбуса.
Велики панде су врло угрожена врста. Убити панду је у Кини било кажњиво смрћу до 1997., откада је казна 20 година затвора.
Велики панда достигне висину од 120 до 150 цм, а реп му је, као и код других медведа мален, дуг само око 12 цм. Тежина одрасле животиње креће се од 75 до 160 кг. Грађа тела му је као код других медведа, али потпуно одудара изражено контрастно црно-бело обојеним крзном.
Није тачно познат разлог тако упадљиве обојености панда. Као могући разлози разматрају се застрашујуће деловање на непријатеље, боља терморегулација, или боље скривање.
Велики панде живе на подручју од још само око 5.900 квадратних километара. То су густом шумом обрасли суптропски обронци североисточних брдовитих подручја Кине. Лети живе на висинама између 2.700 и 4.000 метара надморске висине, док се зими спуштају на нижа подручја, око 800 метара надморске висине. Клима њиховог животног простора генерално је влажна с пуно падавина, лета су свежа а зиме хладне.
 




Живе пре свега на тлу, али добро се пењу и изврсни су пливачи. За разлику од других медведа, не могу се усправити на стражње ноге. Једу углавном седећи, тако да им предње шапе остају слободне за дохватање и држање хране. Активни су углавном у сумрак и ноћу, а дању спавају у шупљим стаблима, пукотинама у стенама или пећинама.
Велики панде су самотњаци. Територија женки велика је око 30 до 40 хектара, и бране га од других женки. Мужјаци су флексибилнији и немају своје територије. Често се преклапају како са територијом женки, тако и са подручјима других мужјака. Али, упркос томе, велики панде се ипак избегавају. На својим лутањима, обележавају стабла гребањем и урином.
За разлику од других медведа, не спавају зимски сан. Уместо тога, зими силазе у нижа подручја која су у то време нешто топлија од њихових летњих станишта. 



ЗАШТО ДА ДЕЦИ ЧИТАТЕ ПРИЧЕ И СЛИКОВНИЦЕ?




Од тренутка свог рођења, деца уче. Развој мозга и учење су процеси који се догађају тoком целог живота. Родитељи знају да је читање деци изврстан облик учења. Читање, осим што омогућава учење, истовремено подстиче специфичне функције мозга које су основа каснијем учењу у животу детета.

Велики број истраживања показује да је читање детету од најранијег доба једнако важно за његов развој као и брига о његовим основним потребама (потреба за храном, одмором, игром…), да деца која тијеком првих година живота чују много ријечи и која су активно укључена у комуникацију имају боље резултате на тестовима знања и вештина у основној школи него деца која нису била тако богато изложена језику, и да мозак здравог детета које је било изложено одговарајућим потицајима, знатно развијенији од мозга такође здравог детета, али које је било занемарено од околине. 


Књиге са сликама намењене малој деци привлаче пажњу детета и потребно их је постепено уводити у дететов живот. Читањем и прелиставањем сликовница од најранијег доба, па чак и онда када дете не разуме што му се говори изграђује се посебан однос блискости и повезаности између родитеља и детета.
Када говоримо о читању морамо нагласити да оно игра велику улогу у целокупном развоју детета (емоционалном, интелектуалном, језичном, социјалном, …).

Књиге са сликама помажу да дете повеже значење текста са књигом, подстичу развој говора, пажње, концентрације, памћења, развија се способност закључивања, богати се речник и стичу се знања, добивају информације. Читање има и велики утицај на развој дететове маште и креативност. Редовино читање прича води и до доброг говорника
материњег језика. Дете чује исте речи, реченице и фразе, учи да користи речи на правилан начин и у правилном контексту а то утиче на усвајање правила материњег језика. 

Врло брзи развој и мноштво питања која деца постављају (ко?, што?, где?, како?) пружају много прилика да родитељи употребе књиге како би помогли деци да поставе питања и одговоре на њих.
Док деци читају књиге, родитељи могу постављати питања која ће детету помоћи да увежба ново што учи, да науче нешто о узроку и последици («Шта ће се догодити?»), те развију вештине разврставања и организовања.
Дете усваја културу читања књига али и културу слушања,а то ће бити врло корисно када крене у школу. 


Једно од најчешће постављаних питања је шта је боље читати, сликовнице или причати приче детету?
Причање прича обично је живље од читања и пропраћено је већим променама
интонације гласа, наглашенијим гестовима, лакшим исказивањем осећаја. .
И читање приче из сликовница и књига има својих предности, јер се дете лакше концентрише листајући сликовницу, лакше повезује слику са текстом, а то му помаже и у разумевању садржаја. Дакле, и читање и причање имају својих предности па је најбоље применити обоје са нагласком на оно што дете више воли и у чему активније судјелује.

Неколико савета како читати:



• Осигурајте удобно и мирно место за читање, место на којем ће
се ваше дете осећати сигурно и удобно јер у таквој атмосфери читање
постаје нешто чега ће се дете радо сећати и чему ће се радо враћати

• Држите књигу испред детета како би дете могло видети текст
и слике. Укључите дете у читање тако да разговарате о сликама,
постављате питање, коментирате….

• Почните са краћим причама. Како се буде повећавала дететова пажња читајте све дуже и дуже приче.

• Користите различите гласове и звукове, драматизујјте, покушајте
дочарати атмосферу из приче јер тако развијате дететову аудитивну
перцепцију, а читање детету постаје занимљивије

• Показујте руком речи које читате јер дете тако усваја везу између писаног и говорног језика

• Ако дете жели неколико пута читати исту причу то му и омогућите. Понављањем исте приче деца развијају памћење.

• Након што сте заједно с вашим дететом прочитали причу пробајте
је препричати по сећању. Питајте дете што се догодило у причи, који
су главни ликови...