Од тренутка свог рођења, деца
уче. Развој мозга и учење су процеси који се догађају тoком целог живота.
Родитељи знају да је читање деци изврстан облик учења. Читање, осим што
омогућава учење, истовремено подстиче специфичне функције мозга које су
основа каснијем учењу у животу детета.
Велики број истраживања показује
да је читање детету од најранијег доба једнако важно за његов развој као и
брига о његовим основним потребама (потреба за храном, одмором, игром…), да деца
која тијеком првих година живота чују много ријечи и која су активно укључена у
комуникацију имају боље резултате на тестовима знања и вештина у основној школи
него деца која нису била тако богато изложена језику, и да мозак здравог детета
које је било изложено одговарајућим потицајима, знатно развијенији од мозга
такође здравог детета, али које је било занемарено од околине.
Књиге са сликама намењене малој деци
привлаче пажњу детета и потребно их је постепено уводити у дететов живот.
Читањем и прелиставањем сликовница од најранијег доба, па
чак и онда када дете не разуме што му се говори изграђује се посебан
однос блискости и повезаности између родитеља и детета.
Када говоримо о читању морамо
нагласити да оно игра велику улогу у целокупном
развоју детета (емоционалном, интелектуалном, језичном,
социјалном, …).
Књиге са сликама помажу да дете
повеже значење текста са књигом, подстичу развој говора,
пажње, концентрације, памћења, развија се способност закључивања, богати
се речник и стичу се знања, добивају информације. Читање има
и велики утицај на развој дететове маште и креативност. Редовино
читање прича води и до доброг говорника
материњег језика. Дете чује исте
речи, реченице и фразе, учи да користи речи на правилан начин и у правилном
контексту а то утиче на усвајање правила материњег језика.
Врло брзи развој и мноштво питања која деца постављају (ко?, што?, где?, како?)
пружају много прилика да родитељи употребе
књиге како би помогли деци да поставе питања и одговоре на њих.
Док деци читају књиге, родитељи
могу постављати питања која ће детету помоћи да увежба
ново што учи, да науче нешто о узроку и последици
(«Шта ће се догодити?»), те развију вештине
разврставања и организовања.
Дете усваја културу читања књига али и културу слушања,а
то ће бити врло корисно када крене у школу.
Једно од најчешће постављаних
питања је шта је боље читати, сликовнице или причати приче
детету?
Причање прича обично је живље од читања и пропраћено је
већим променама
интонације гласа, наглашенијим
гестовима, лакшим исказивањем осећаја. .
И читање приче из сликовница и
књига има својих предности, јер се дете лакше концентрише листајући сликовницу, лакше
повезује слику са текстом, а то му помаже и у разумевању садржаја.
Дакле, и читање и причање имају својих предности па је најбоље
применити обоје са нагласком на оно што дете више воли и у чему
активније судјелује.
Неколико савета како читати:
• Осигурајте удобно и мирно место
за читање, место на којем ће
се ваше дете осећати сигурно и
удобно јер у таквој атмосфери читање
постаје нешто чега ће се дете
радо сећати и чему ће се радо враћати
• Држите књигу испред детета како
би дете могло видети текст
и слике. Укључите дете у читање
тако да разговарате о сликама,
постављате питање, коментирате….
• Почните са краћим причама. Како
се буде повећавала дететова пажња читајте све дуже и дуже приче.
• Користите различите гласове и
звукове, драматизујјте, покушајте
дочарати атмосферу из приче јер
тако развијате дететову аудитивну
перцепцију, а читање детету
постаје занимљивије
• Показујте руком речи које
читате јер дете тако усваја везу између писаног и говорног језика
• Ако дете жели неколико пута
читати исту причу то му и омогућите. Понављањем исте приче деца развијају
памћење.
• Након што сте заједно с вашим дететом
прочитали причу пробајте
је препричати по сећању. Питајте
дете што се догодило у причи, који
су главни ликови...
Нема коментара:
Постави коментар